Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS Nauka
06:00
Eko avantura: 11. epizoda (R)
06:27
Srpska muzika kroz vekove: Zoran Hristić – Petar Ozgijan (R)
06:40
Promis: Mozak – računar (R)
06:52
Putevi rimskih imperatora: Specijal (R)
07:30
Profesionalci: Akademik Nikola Hajdin (R)
08:00
Kina u Fokusu 2009-prizori iz Kine Naš život u Pekingu (R)
08:30
Srpski akademici: Aleksandar Loma (R)
09:00
Vodič DŽima Al-Kalilija u život, svemir i svet: Prvi deo (R)
09:50
Nauka kroz priče: Zašto donosimo pogrešne odluke (R)
10:00
Studio znanja: Uzori za oponašanje (R)
10:52
Svetski: lekcija 1 - Stevanović (R)
11:03
Arhitektura danas: Muzej grada Beograda (R)
11:30
EDU global: 209 (R)
12:00
Eko avantura: 11. epizoda (R)
12:27
Srpska muzika kroz vekove: Zoran Hristić – Petar Ozgijan (R)
12:40
Promis: Mozak – računar (R)
12:52
Putevi rimskih imperatora: Specijal (R)
13:30
Profesionalci: Akademik Nikola Hajdin (R)
14:00
Kina u Fokusu 2009-prizori iz Kine Naš život u Pekingu (R)
14:30
Srpski akademici: Aleksandar Loma (R)
15:00
Vodič DŽima Al-Kalilija u život, svemir i svet: Prvi deo (R)
15:50
Nauka kroz priče: Zašto donosimo pogrešne odluke (R)
16:00
Studio znanja: Uzori za oponašanje (R)
16:52
Svetski: lekcija 1 - Stevanović (R)
17:03
Arhitektura danas: Muzej grada Beograda (R)
17:30
EDU global: 209 (R)
18:00
Kina, Priča o porcelanu: Četvrta emisija
Istraživači i putopisci bili su fascinirani kineskim porcelanom, jer, pored besprekornog kvaliteta, za proizvođače je izuzetno važan dizajn predmeta koji su uvek osmišljavali vrhunski umetnici.... Kinezi su vekovima usavršavali tehnike njegovog pečenja, ukrašavanja i glaziranja, pa je, možda zato, kineski porcelan postojan vekovima. Najfiniji porcelan u Kini - stil džun, pravljen je u vreme dinastije Sung. Ta remek-dela krase elegancija, prefinjenost i jedinstven kolorit nežnih tonova.
18:50
Sitnice svakodnevnice: Stare stvari
Život čine male stvari, sitnice koje mogu da nam ga ulepšaju ili zagorčaju. U našim međuljudskim i porodičnim odnosima često previđamo na koji način naše ponašanje utiče na one sa kojima živimo, radimo, kojima smo komšije.... Mislite o sitnicama, jer život nikada nije ni tako lep ni tako ružan kako o njemu mislimo, a svakako je suviše kratak da ga ne ispunjavamo onim lepšim i pozitivnijim sadržajima makar to bile i sitnice. Jedna od posledica potrošačkog mentaliteta koji nas je obuzeo svakako je velika količina garderobe koju nikada nismo obukli. Tomislav se, mada bezuspešno, protivi bacanju stvari.
18:54
(Ne)obično o biljkama: Biljke u narodnoj poeziji 4-10
U seriji (Ne)obično o biljkama, iz ciklusa „Biljke u narodnoj poeziji“, stručni saradnik botaničke bašte Jevremovac, Jasmina Bjelić-Mesaroš, govori o biljkama koje je narodna tradicija povezivala sa nebom i bogovima...
19:10
Istorija nauke: Nikola Tesla
Nikola Tesla (1856-1943) jedan je od najblistavijih umova u svetu, koji je čovečanstvu poklonio epohalne izume. Uveo je svet u električno doba, osmislio indukcioni motor, naizmeničnu struju, lasersku i radarsku tehnologiju, daljinsko upravljanje, bežičnu komunikaciju, električne automobile i mnoštvo drugih čudesnih otkrića.... Gospodar munja, pesnik elektriciteta, genije koji je osvetlio svet, tvorac 700 patenata i pronalazaka, blizu 40.000 dokumenata nemerljive naučne vrednosti, nagrađen je Edisonovom medaljom, i počastvovan priznanjem – jedinica za merenje gustine magnetnog polja nosi naziv Tesla. Emisija je rađena u dokumentarističkom maniru i u formi bibliotečke odrednice sažima životni put i delo ovog velikana nauke.
19:20
Očima prirode: Igra svetla i tame
Priroda istočne Srbije bogata je vodopadima, pećinama, zanimljivim ljudima i običajima. Pećine su svet u kome su naši preci našli prvo utočište, oslikali prvu sliku... i sigurno je zanimljivo kako to priroda stvara neke čudne oblike koji nas podsete na sferu fantastike.... Pećine - lepota koja za sva vremena počiva u mraku, večna igra prirode i kamena u kojoj nema pobednika, a ni pobeđenog. Iskonska želja čoveka da upozna skriveni prostor ukrašen detaljima, formom i harmonijom boja. U današnjoj emisiji priča o Rajkovoj pećini. Mnogi dele mišljenje geologa da je jedna od najlepših u Srbiji, često je nazivaju Homoljskom lepoticom, a nalazi se u blizini Majdanpeka i krije večnu tajnu o srpskom Robinu Hudu. Neobičnu lepotu skriva i Resavska pećina sa svojim poznatim dvoranama stalaktita i stalagmita, sa Predvorjem istorije, gde su pronađeni arheološki artefakti. U emisiji i zanimljivosti iz Gornjačke klisure i manastiru Gornjak, Vrelu Žagubica, Vodopadu Veliki Buk, i drugim prirodnim lepotama istočne Srbije.
19:33
Zeleni časovnik: Četvrta emisija
U novoj epizodi serijala Zeleni časovnik gledaoci će moći da saznaju šta su naučnici utvrdili o inteligenciji hobotnica, koja životinja se koristi kao pouzdan test za utvrđivanje trudnoće i zašto vilinski konjici spadaju u rekordere po brzini leta. Takođe, dajemo i najnovije informacije o brojnosti beloglavih supova u našoj zemlji.... O mogućnostima jačanja energetske efikasnosti i ulozi energetskih menadžera, razgovarali smo sa profesorkom Mirjanom Stamenić sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. U Srbiji živi čak 66 odsto faune ptica i 43 odsto faune sisara Evrope. Brojne vrste nisu u potpunosti istražene, ali je činjenica da je Srbija područje izuzetnog genskog, specijskog i ekosistemskog diverziteta. Gledaocima, uz pomoć stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode, predstavljamo i kartu biodiverziteta Srbije. Osnovna načela politike životne sredine Evropske unije su: predostrožnost, prevencija i princip po kojem zagađivač plaća. Za primenu tekovina Unije u oblasti životne sredine potrebna su značajna ulaganja, adekvatna administracija i posebni okvir za finansijsko upravljanje i kontrolu. Gledaoce upoznajemo sa pregovaračkim poglavljem 27, koje se odnosi na regulisanje oblasti životne sredine.
20:00
Zalogaj Kine: Šesta emisija
Ovaj dokumentarni serijal na najlepši način predstavlja kinesku hranu, a kineska kulinarska kultura u međunarodnim okvirima još jednom dobija interpretaciju i promociju.... Kineska hrana u emisijama Zalogaj Kine, nadilazi okvire kulinarstva, dajući još jedno viđenje kineske civilizacije. Serijal je nakon emitovanja dobio visoku ocenu publike i proglašen je za jedan od deset najuticajnijih dokumentaraca u Kini 2018. i 2019. godine.
20:50
Hemija razbija mitove: Voda
Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.... Ovakve tvrdnje, od kojih nas deli samo par klikova na internet pretraživačima, nauka nije potvrdila. Među njima ima i opasnih. Zablude umeju da uzmu danak- u zdravlju, međuljudskim odnosima, novcu. Neke od njih raskrinkavamo uz pomoć dr Zorana Vujčića, profesora Hemijskog fakulteta u Beogradu, i Spasoja i Stanoja Hemića, velikih obožavaoca istine i interneta.
21:03
Dekodiranje nauke: Anksiozni poremećaji
Savremeni način života sa sobom nosi užurbanost, brigu i stres. Premalo je vremena za razbibrigu i opuštanje. Usled toga u našem organizmu dolazi do neravnoteže, koja se najčešće prvo javlja kao blaži psihički poremećaj, a kasnije u zavisnosti od dužine i inteziteta disbalansa, kao teži psihički, ali i somatski poremećaj. Oni mogu ozbiljno narušiti život osobe, a često ostaju nedovoljno prepoznati i lečeni.... Anksiozni poremećaji su drugačiji od normalne zabrinutosti i anksioznosti. Oni su grupa smetnji, koje vas onemogućavaju da se borite sa životnim, svakodnevnim teškoćama i problemima, a mogu se razviti u ozbiljne zdravstvene probleme. Anksiozni poremećaji mogu dovesti do toga da ljudi pokušaju da izbegnu situacije, koje izazivaju ili pogoršavaju njihove simptome. To može uticati na učinak na poslu, školski rad i lične odnose, s obzirom da se manifestuje izbegavanjem raznih socijalnih druženja, putovanja do svakodnevnih situacija i životnih potreba. Ono šro sada spada prema staroj i novoj klasifikaciji u anksiozne poremećaje su fobije, panični poremećaj i generalizovani anksiozni poremećaj koji se definiše hroničnom brigom. Opsesivno-kompulzivni i posttraumatski stresni poremećaji su sada odvojeni, ali imaju određene karakteristike na osnovu kojih su slični prethodnim poremećajima, pre svega povišenu anksioznost i zastrašujuće mentalne sadržaje. Patološka anksioznost je ključni simptom anksioznih poremećaja, ona može biti neprestana, kao kod generalizovanog anksioznog poremećaja ili povremena, kao kod paničnih poremećaja, i situaciono uslovljena kod različitih vrsta fobija. Na fiziološkom nivou to su dobro poznati simptomi: ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, mišićna tenzija, smetnje u grudnom košu usled nepravilnog disanja i kontrakcije mišića, znojenje, blaga vrtoglavica, mučnina, trnjenje udova, zujanje u ušima. Svaki od anksioznih poremećaja prate određeni misaoni sadržaji koji služe održavanju stanja uznemirenosti, dominantna disfunkcionalna ponašanju su tzv. sigurna i izbegavajuća ponašanja. Tretman anksioznih poremećaja uključuje kognitivno-bihejvioralnu terapiju, kao psihoterapiju izbora i u nekim težim oblicima upotrebu medikamenata. Anksiozni poremećaji su ometajući za osobu i onemogućavaju joj da normalno funkcioniše u svojoj sredini i obavlja svakodnevne obaveze. Ono što je važno, jeste da se uz odgovarajući tretman ovi poremećaji mogu prevazići, a kao i za sve vrste problema važno je da osoba što pre identifikuje, šta joj se dešava i aktivira se kako bi rešila problem. O anksioznim poremećajima u emisiji nam govori dr Sanja Marjanović, psiholog.
21:32
Teslin narod: Peta emisija, ciklus 02
Teslin život je primer za jedan budući svet, u kome će merilo čoveka biti njegove vrednosti i dostignuća. Ovaj serijal je priča o upornosti, radu, disciplini, prijateljima...
22:00
Naučni portal: em.93
Ponovo smo sa vama i otkrivamo šta je novo i interesantno u nauci i tehnologiji...
22:30
13 nemogućih: Nadrealističke pustolovine
23:00
Put u budućnost: Gejming
Na kraju druge sezone Puta u budućnost, postavljamo mitsko pitanje - kuda dalje? Odgovora, naravno, nema, ali ćemo se poigrati mogućnostima.... Da li se umetnički izraz menja u skladu sa vremenom u kom umetnost nastaje? Pronalaze li umetnici inspiraciju u modernim tehnologijama i svetu gejminga? O ovome govore Andreas Lang, kurator Muzeja računarskih igara iz Berlina, Aljoša Begrič iz Rimini protokola, Takaši Kudo, direktor komunikacija teamLab kolektiva iz Tokija i Kenići Katagiši, iz kompanije Dmm games. Prvotimci iz lige velikih svetskih umetnika - Bil Viola i Marina Abramović - pokazuju nam mogući pravac puta u budućnost.
23:30
Nekada davno – srpske narodne bajke: Kršenje zabrana
00:00
Kina, Priča o porcelanu: Četvrta emisija (R)
00:50
Sitnice svakodnevnice: Stare stvari (R)
00:54
(Ne)obično o biljkama: Biljke u narodnoj poeziji 4-10 (R)
01:10
Istorija nauke: Nikola Tesla (R)
01:20
Očima prirode: Igra svetla i tame (R)
01:33
Zeleni časovnik: Četvrta emisija (R)
02:00
Zalogaj Kine: Šesta emisija (R)
02:50
Hemija razbija mitove: Voda (R)
03:03
Dekodiranje nauke: Anksiozni poremećaji (R)
03:32
Teslin narod: Peta emisija, ciklus 02 (R)
04:00
Naučni portal: em.93 (R)
04:30
13 nemogućih: Nadrealističke pustolovine (R)
05:00
Put u budućnost: Gejming (R)
06:00
Kina, Priča o porcelanu: Četvrta emisija (R)
06:50
Sitnice svakodnevnice: Stare stvari (R)
06:54
(Ne)obično o biljkama: Biljke u narodnoj poeziji 4-10 (R)
07:10
Istorija nauke: Nikola Tesla (R)
07:20
Očima prirode: Igra svetla i tame (R)
07:33
Zeleni časovnik: Četvrta emisija (R)
08:00
Zalogaj Kine: Šesta emisija (R)
08:50
Hemija razbija mitove: Voda (R)
09:03
Dekodiranje nauke: Anksiozni poremećaji (R)
09:32
Teslin narod: Peta emisija, ciklus 02 (R)
10:00
Naučni portal: em.93 (R)
10:30
13 nemogućih: Nadrealističke pustolovine (R)
11:00
Put u budućnost: Gejming (R)
11:30
Nekada davno – srpske narodne bajke: Kršenje zabrana (R)
12:00
Kina, Priča o porcelanu: Četvrta emisija (R)
12:50
Sitnice svakodnevnice: Stare stvari (R)
12:54
(Ne)obično o biljkama: Biljke u narodnoj poeziji 4-10 (R)
13:10
Istorija nauke: Nikola Tesla (R)
13:20
Očima prirode: Igra svetla i tame (R)
13:33
Zeleni časovnik: Četvrta emisija (R)
14:00
Zalogaj Kine: Šesta emisija (R)
14:50
Hemija razbija mitove: Voda (R)
15:03
Dekodiranje nauke: Anksiozni poremećaji (R)
15:32
Teslin narod: Peta emisija, ciklus 02 (R)
16:00
Naučni portal: em.93 (R)
16:30
13 nemogućih: Nadrealističke pustolovine (R)
17:00
Put u budućnost: Gejming (R)
17:30
Nekada davno – srpske narodne bajke: Kršenje zabrana (R)
18:00
RTS Lab: Bez imena
Da li ste znali da su u Beogradu, u ovoj deceniji, zabeležena imena Oprolećovana i Kiša? Da li znate koja su najčešća imena u Srbiji?... Otkrivamo sve o imenima – proučavamo njihovo poreklo, značenje, rasprostranjenost i upotrebu. Gošća RTS Laba bila je doc. dr Jovana Jovanović, lingvista. Ko slavi rođendane, a ko imendane? Kakvu priču o jednom gradu pričaju hodonimi – nazivi ulica, i na koji način toponimi čuvaju najdelikatnije podatke iz istorije jezika. Da li ime može čak da odredi karakter ili je karakter određen imenom? Odgovorni urednik kanala RTS Nauka je Nevenka Paunović. Emisiju je vodila Ivanka Joksimović. Urednik emisije je Jovana DŽambić.
18:30
Lovac na znanje: O migracijama bez predrasuda
Migracije su realnost sveta u kojem živimo. Svake godine milioni ljudi menjaju svoja staništa, odlaze u druge sredine, kulture i civilizacije.... Mnogi se protive ovakvom mešanju, ali društvene nauke imaju metodologiju kojom objašnjavaju zašto su migracije stanovništva pozitivna stvar. Podaci govore da je broj stanovnika koji migrira konstantan i već decenijama iznosi oko tri procenta ukupne populacije. Pojedine države Evrope koje su pružale snažnu podršku migrantima i multikulturalizmu su se predomislile i sve slabije otvaraju vrata pridošlicama, bilo sa evropskog ili nekog drugog kontinenta. Koji ljudi najviše migriraju? Koji delovi sveta su najviše pogođeni prilivom stanovništva? Da li najviše migriraju siromašni u potrazi za lakšim životom ili je to samo zabluda.
19:00
Porodična mreža: Digitalno nasilje
U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.
19:30
Sasvim prirodno: Stara planina, Timok, Zaglavak, Budžak 3.deo
„Sasvim prirodno“ je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom.... Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite.
20:00
Fantastična planeta: Smrt
Fantastična planeta putuje u daleki Meksiko kako bi zabeležila na koji način se na Jukatanu, na prostoru na kome žive Maje, ovaj narod odnosi prema smrti. I to - na Dan mrtvih. U selu Pomuč se neguje posebna tradicija - čišćenje kostiju svojih preminulih srodnika, njihovo polaganje na novu čistu tkaninu, koja simboliše čistu garderobu, u kojoj će provesti narednih dvanaest meseci.... Vladimir Banić zatim ide u domovinu, svoju Srbiju, na njen istok, gde su običaji prema mrtvima naizgled sličnim onim u Meksiku, kada je kultura sećanja u pitanju. Vlasi koji žive u ovom delu Srbije oblače garderobu kako bi mrtvi na njihovom svetu hodali obučeni, šalju im vodu kako ne bi bili žedni i pale vatre kako bi ih ogrejali. Kako se sprečava da se neko ne povampiri, šta je crna svadba i šta je rajska sveća Banić će saznati u ovom centralnom delu emisije. Na kraju, ekipa odlazi u Holandiju, zemlju u kojoj čak 4% stanovništva umire birajući eutanaziju. Saznaju koliko je u ovoj zemlji prihvaćena, da li sme da bude odbijena onome ko je traži i kakvi se sve uređaji prave da bi osoba mogla da odabere odlazak sa ovog sveta van bolnice.
20:55
Nauka kroz priče: Kopernikov svet
21:01
U mojoj glavi: Sedamnaesta emisija
Koliko puta dnevno izgovorimo da nemamo vremena ili da negde ne možemo da stignemo? Dani nam brzo prolaze, mislimo na naše najbliže, ali da li zaista poznajemo emocije naše dece, supružnika, roditelja...... U stalnoj trci za obavezama, ponekad – možda kada je već kasno, saznamo da u porodici neko ima anoreksiju, depresiju, suprug ozbiljnu krizu srednjih godina, kćerka sindrom izgaranja na poslu a sin tinejdžer suicidne namere... Serijal „U mojoj glavi“ govori o brojnim istinitim pričama, životima svih nas i otkriva kako naći izlaz kada se čini da izlaza nema.
21:28
Promis: Klimatski pametno šumarstvo, čaša oplemenjenog mleka
Klimatske promene utiču na temperaturu i vodni režim, što dovodi do sušenja šuma. Ove neprilike odražavaju se i na šume Srbije. Hrast lužnjak je jedna od naših najznačajnijih vrsta, koja je izuzetno osetljiva i koja gubi bitku sa klimatskim promenama.... U prvom delu osamnaeste epizode serijala možete pogledati kako će srpski istraživači doprineti očuvanju naših šuma u nizijskim predelima i na koji način će probati da hrast prilagode izmenjenim klimatskim uslovima. U drugom delu epizode otkrijte kako naši naučnici planiraju da unaprede kvalitet mleka i mlečnih proizvoda zastupljenih na našem tržištu. U poslednje tri decenije svetska proizvodnja mleka porasla je za skoro 60 odsto, a danas se oko 150 miliona domaćinstava širom sveta bavi ovom delatnošću. Produktivnost mlečnih goveda ograničena je nekvalitetnim izvorima hrane, bolestima, nedovoljnim pristupom tržištu i uslugama, kao i niskim genetskim potencijalom. Autori serijala su Aleksandra Todorović i Rijalda Mujezinović. Urednik serijala je Milena Vujović.
21:45
Čovek i kamen: Taorska
Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas.... Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Ovako počinje serijal Čovek i kamen sa dvanaest epizoda kroz koje će Vas, sa zanimljivim pričama o kamenu, voditi autor Dragan Milovanović. Većina nas sa nestrpljenjem čeka godišnji odmor, slobodne dane ili vikend da pobegne od grada, gužve, a bogami i ljudi. Divčibare je jedno od popularnih mesta gde se možemo odmoriti. Ali, kada šetate, da li znate, da su stene ispod Vas došle iz utrobe Zemlje sa dubine i do sto kilometara. To su peridotiti izgrađeni od olivina i piroksena. Uglavnom su polomljeni zbog tektonskih procesa kojima su bili zahvaćeni u toku njihovog smeštaja. Zanimljivo je da peridotiti upijaju vodu kada jedan od minerala, olivin, prelazi u serpentin povećavajući ukupnu zapreminu stene. Zbog toga se mora biti obazriv kada na ovim stenama gradite puteve, probijate tunele ili kada se u njima nalazi ruda (hromit, magnetit, magnezit itd.). Struganik je poznato mesto sa velikim brojem majdana pločastog krečnjaka kojim se oblažu kuće ili popločavaju staze. Taorska vrela su lepota koju treba videti. Voda skače sa kamena na kamen delom ga rastvarajući i odmah tu taloži stvarajući bigar, šupljikavu stenu koja se koristi za gradnju kuća. Na Taorskim vrelima je i vodenica u kojoj kupujete brašno na poverenje.
22:00
Nauka 50: Glas
Šta sve pojam glas obuhvata? Koji organi učestvuju u nastanku glasa? Da li je mozak naše treće uho? Koliko je ogledalo Manuela Garsije u 19. veku pomoglo izučavanju glasa? Zbog čega žene više vole dubok muški glas? Hoće li mašinski glas u nama buditi ista osećanja kao prirodni glas? Ali, za razliku od životinja, čovek ima sposobnost govora i može kontrolisati fonacijske mehanizme.... ljudski glas je jedini koji može istovremeno proizvesti reč i ton. Osnovne karakteristike glasa su: visina, intenzitet i boja. Subjektivno ga procenjujemo kao visok, nizak, napet, hrapav, promukao, piskutav i slično. Ta subjektivna nahođenja moguće je objektivno proveriti.
22:30
Nauka 2023: Svemirski teleskop DŽejms Veb
23:00
RTS ordinacija: 7c, em. 10
U RTS ordinaciji saznajemo korisne savete o tome kako da sačuvamo imunitet u toku hladnih dana. Poznata glumica pripremaće posne kuglice od heljde, a videćete i kako se posle porođaja vežba da bi se stomak vratio u prvobitno stanje.... U prvom delu emisije Kuvarski izazov pripremaćemo posne kuglice od heljde, i slane i slatke. Po prvi put ova jela praviće mlada glumica Anja Alač, a od nutricioniste Ivane Ćosić saznaćete zašto su ove kuglice zdrav izbor. U Ordinaciji će biti reči o jačanju stomaka posle porođaja i tome kako se prevazilazi problem dijastaze tj. razdvojenosti stomačnih mišića. Profesor fizičkog vaspitanja i sporta Dragana Mosurović objasniće kako se dijastaza prepoznaje, pokazaće kako izgledaju vežbe koje mogu da ublaže ovaj problem, a saznaćete i da li treba nositi pojas posle porođaja. Kroz 5 pitanja od imunologa prof. dr Borislava Kamenova saznaćete kako da sačuvate imunitet u toku zime. On će razjasniti kako izgleda i kako se oseća osoba narušenog imuniteta, šta treba jesti u toku hladnih dana, kome najviše smeta zima, koje suplemente treba uzimati i još mnogo toga korisnog.
00:00
RTS LAB (R)
00:30
Naučni portal: em.93 (R)
01:00
Porodična mreža: Digitalno nasilje (R)
01:30
Sasvim prirodno: Stara planina, Timok, Zaglavak, Budžak 3.deo (R)
02:00
Fantastična planeta: Smrt (R)
02:55
Nauka kroz priče: Kopernikov svet (R)
03:01
Na skriveno te vodim mesto: Lipovačka šuma (R)
03:28
Promis: Klimatski pametno šumarstvo, čaša oplemenjenog mleka (R)
03:45
Čovek i kamen: Taorska (R)
04:00
Nauka 50: Glas (R)
04:30
Nauka 2023: Svemirski teleskop DŽejms Veb (R)
06:00
RTS LAB (R)
06:30
Lovac na znanje: O migracijama bez predrasuda (R)
07:00
Porodična mreža: Digitalno nasilje (R)
07:30
Sasvim prirodno: Stara planina, Timok, Zaglavak, Budžak 3.deo (R)
08:00
Fantastična planeta: Smrt (R)
08:55
Nauka kroz priče: Kopernikov svet (R)
09:01
U mojoj glavi: Sedamnaesta emisija (R)
09:28
Promis: Klimatski pametno šumarstvo, čaša oplemenjenog mleka (R)
09:45
Čovek i kamen: Taorska (R)
10:00
Nauka 50: Glas (R)
10:30
Nauka 2023: Svemirski teleskop DŽejms Veb (R)
11:00
RTS ordinacija: 7c, em. 10 (R)
12:00
RTS LAB (R)
12:30
Lovac na znanje: O migracijama bez predrasuda (R)
13:00
Porodična mreža: Digitalno nasilje (R)
13:30
Sasvim prirodno: Stara planina, Timok, Zaglavak, Budžak 3.deo (R)
14:00
Fantastična planeta: Smrt (R)
14:55
Nauka kroz priče: Kopernikov svet (R)
15:01
U mojoj glavi: Sedamnaesta emisija (R)
15:28
Promis: Klimatski pametno šumarstvo, čaša oplemenjenog mleka (R)
15:45
Čovek i kamen: Taorska (R)
16:00
Nauka 50: Glas (R)
16:30
Nauka 2023: Svemirski teleskop DŽejms Veb (R)
17:00
RTS ordinacija: 7c, em. 10 (R)
18:00
RTS Lab: Put putuju (moderni nomadi)
Nomadski način života je prvo bio način potrage za boljim uslovima života. S vremenom su se izdvojile različito motivisane vrste kretanja i pojavili su se - moderni nomadi.... Šta je nekada, kroz istoriju, određivalo način i pravce kretanja ljudi, a šta motiviše i pokreće današnje nomade? O tome u RTS Labu govori prof. dr Nada Sekulić, antropolog. Emisiju je vodila Ivanka Joksimović. Urednik emisije je ljiljana Gajović.
18:30
Istorija Niša: Praistorija
Na epskom putu od Afrike do Evrope daleki čovekov predak, Homo erektus, pre pola miliona godina prolazi preko Balkana. Na osnovu tragova koje je ostavio u pećini Mala Balanica kod Niša saznajemo kako je izgledao i kako živeo.... Samo nekoliko kilometara dalje, pre 40.000 godina, zajednica neandertalaca ostavila je jedno od najstarijih umetničkih dela. Dok na drugoj strani Niške kotline, Humska čuka krije tajnu spaljenog naselja iz doba ranog neolita. U praistorijskom parku Pločnik peče se hleb i topi bakar po recepturi i postupku starom desetak hiljada godina.
19:10
Srpska muzika kroz vekove: Dušan Radić – Enriko Josif
U seriji „Srpska muzika kroz vekove, Obrazovno-naučnog programa, gledaoci mogu sagledati istoriju srpske muzike kao niz kulturnih pojava pod različitim okolnostima.... Ovaj serijal bavi se muzikom od paganskog vremena, prodora hrišćanstva, feudalnog doba, vizantijskih uticaja, turskog ropstva, muzike u Miloševoj kneževini, pansloveskog romantizma, pa sve do prvih decenija 20. veka, kada konačno srpska muzika postaje deo globalnog mejnstrima. Serija je rađena u savremenom TV maniru i predstavlja fuziju edukativnog, filmskog i istoriografskog žanra.
19:21
Beogradsko blago: Zbirka minijaturnih knjiga u Narodnoj biblioteci Srbije
Beogradsko blago je serijal dokumentarnih minijatura koji predstavlja značajna mesta i ljude, pojave i predmete važne za kulturu grada. Reč je o kulturi u širem smislu - sve ono što čini identitet, atmosferu i nasleđe grada, što predstavlja kulturno i prirodno dobro.... Iza svakog od ovih mesta, ljudi, predmeta nalazi se svojevrsna životna storija, neočekivani istorijski događaj, tako da se od početnog impulsa priča koncentrično širi i postaje originalno svedočanstvo o gradu. Drugi ciklus serijala nastavlja se pričom o vrednoj zbirci koja se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije. Šta su to mikroizdanja, u kojim se dimenzijama štampaju i zbog čega, kakva je njihova istorija i koje su to najmanje knjige koje se čuvaju u nacionalnoj biblioteci, samo su neka od pitanja na koje odgovore daje novo Blago.
19:30
Životna sredina i zdravlje: Reke kolektori otpadnih voda
Veliki bački kanal, koji mnogi nazivaju najzagađenijim vodotokom u Evropi, ni uz pomoć Evropske unije nije uspeo da postane čist kanal.... Neki od zagađivača ovog kanala načinili su napor da ga manje zagađuju, gradi se i predimenzionirano postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, sporo i sa problemima i niko ne zna kad će proraditi, ali najuporniji zagađivač Vital iz Vrbasa još uvek nastavlja po starom.
20:00
Eko-logika: Idemo na jug
20:30
Nauka u pokretu: Endokrinolozi u službi rađanja
Savremeni svet doneo je brojne promene u načinu života i rada žene. Ne samo da se životni i radni vek žena iz godine u godinu produžava, već se kontinuirano pomera i vreme rađanja. Tako je u celoj Evropi, a ne samo kod nas.... Prema najnovijem izveštaju Evropskog zavoda za statistiku, za samo deset godina, prosek starosti prvorotki u Evropskoj uniji je sa 28,8 godina povećan na 29,3 godine. Dok naši podaci govore da je u Srbiji za isti period prosek starosti sa 26,3 značajno povećan na više od 28 godina.
21:00
Šta nas povezuje: Sedamnaesta emisija
21:30
Od pluga do digitalne farme: Prva zadruga
Krajem 19. veka, kada je u Evropi počeo proces zadrugarstva, u Srbiji se osnivaju prve seljačke zadruge. Pod uticajem učenih ljudi: Adama Bogosavljevića, Dragiše Lapčevića, Sretena Vukosavljevića i Mihajla Avramovića, koji su afirmisali ideje udruživanja, zadruge u Srbiji postaju temelj opstanka sela.... U drugoj epizodi našeg serijala bavimo se razvojem poljoprivrednog obrazovanja i nauke. To je period kada se osniva Ogledno poljoprivredno dobro Topčider, počinju sa radom srednje poljoprivredne škole i osnivaju se prve seljačke zadruge. Posle školovanja u Evropskim prestonicama obrazovani ljudi vraćaju se u domovinu i menjaju život i navike stanovnika, male nerazvijene balkanske zemlje. Novčana privreda napreduje i seljaci se sve više okreću robnoj proizvodnji. U takvim uslovima počinje razvoj zadrugarstva u Kneževini Srbiji. Vodimo vas u najstariju zemljoradničku zadrugu u selu Azanja koja je osnovana krajem 19. veka a danas se bori za opstanak. Prikazećemo vam Muzej vinogradarstva u Aleksandrovcu i Muzej grada Kraljeva jer su u tim zgradama, početkom 20. veka bile smeštene srednje poljoprivredne škole. Po završetku Prvog svetskog rata na Beogradskom univerzitetu osniva se Poljoprivredni fakultet sa dva odseka: poljoprivrednim i šumarskim. Najveće zasluge za osnivanje Poljoprivrednog fakulteta pripadaju tadašnjem rektoru i profesoru Simi Lozaniću kao i profesoru Jovanu Žujoviću u to vreme predsedniku Srpske kraljevske akademije.
22:00
Algoritam: Druga emisija
Algoritam je opis za rešavanje nekog problema. To je bio izraz koji je opisivao način računanja decimalnim brojevima uveden, oko 1600. godine u Evropi. Reč ALGORITAM u matematiku je uveo iranski matematičar Muhamed Al Horezmi.... Napisao je knjigu ”Al Horezmi o indijskoj veštini računanja” kojom u islamsku matematiku uvodi indijske cifre i decimalni brojni sistem. Ova knjiga biva kasnije prevedena na latinski kao “Algoritmi de numero indorum”. Od tog lošeg latinskog prevoda njegovog prezimena i potiče reč algoritam. Dugo je označavala samo postupak za račun sa decimalnim brojnim sistemom (i indijskim odnosno, kako se kasnije uobičajilo da se kaže arapskim ciframa). U novije vreme, algoritam je pojam koji se najčešće vezuje za informatiku i, mada ne postoji jedinstvena opšteprihvaćena definicija, podrazumeva se da je u pitanju nekako opisana procedura za obavljanje posla, ispunjenje nekog zadatka, put do željenog ishoda. U drugoj epizodi našeg ALGORITMA videćete visoko frekventan algoritam jedne posebne, veoma zanimljive laboratorije Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, potom deo algoritma uspeha Matematičke gimnazije u Beogradu, i algoritam inovativnog prostora KADENE, novoosnovane kompanije koja ne samo da je proizvela izuzetan softver za razvoja projekata sa nekretninama i dobila najvišu međunarodnu licencu u toj oblasti, već i filantropski podržava naše mlade umetnike, slikare i slikarke, dizajnere i dizajnerke. Za kraj, predstavljamo Vam algoritam portala KORDIS Direktorata za istraživanje Evropske komisije, na kome možete da pronađete informacije o svim naučnim projektima finansiranim iz evropskih fondova poslednjih godina, njihove timove i rezultate, i prikaze brojnih inovativnih algoritama evropskih naučnih konzorcijuma.
22:30
Filozofija i… Erih From
Ovonedeljno izdanje serijala Filozofija i... posvećeno je životu i radu čuvenog filozofa i sociologa Eriha Froma.... Erih From je pred naletom nacionalsocijalizma i fašizma prebegao iz Nemačke u SAD. Vrlo brzo shvatio je, sredinom dvadesetog veka, kuda ide razvoj čoveka u modernom svetu, u svetu prekomerne potrošnje i proizvodnje. Erih From kaže da se u svom istorijskom razvoju čovek u dvadesetom veku razlikuje od čoveka u 19. samo po tome što je svu svoju vrednost i postojanje vezao za stav Vredim onoliko koliko posedujem. i postavlja pitanje Ko sam ja ukoliko sve izgubim?. Ovaj mislilac poznat je po delima Zdravo društvo, Bekstvo od slobode, Imati ili biti, Umeće ljubavi... O Erihu Fromu i o njegovoj filozofiji, koliko je ona danas lekovita u dvadesetprvom veku govori gost emisije prof. dr Tatjana Milivojević koja je doktorirala fiolozofiju u Nici.
23:00
Kvadratura kruga: Hrana bogova
Jedni ih nazivaju hranom bogova, a drugi životinjama koje ne hodaju, a one nisu ni životinje ni biljke, već posebna vrsta.... U svetu je do sada otkriveno preko 150.000 vrsta gljiva, a procenjuje se da ih ima, bar još toliko. Gljive nisu samo zdrava i ukusna hrana već i lek koji se koristio još u drevnom Vavilonu, Egiptu, ali i Kini i Japanu. Mnoge od njih imaju antivirusna, antibakterijska i antikancerogena svojstva. Među lekovitim gljivama koje uspevaju u Srbiji su: hrastova sjajnica, čaga, ćuranov rep, gnojištarka, judino uvo ali i vrganj i lisičarka. Naučno je dokazana lekovitost mnogih gljiva koje se koriste kao pomoćno sredstvo u lečenju mnogih bolesti, pa i onih najtežih, a veliki deo farmaceutske industrije se zasniva na lekovima i medikamentima iz gljiva, počev od penicilina pa dalje - kaže mikolog Srđan Veselinović iz Niša. Sa beračima iz Vladičinog Hana i članovima Gljivarskog društva Svarog iz Svrljiga, ekipa Kvadrature kruga provela je dva dana na terenu, u šumi da bi vam pokazala čarobni svet gljiva, njihova staništa, njihove dvojnice, ali i recepte za pripremu jela od gljiva.
23:31
Dobro je, dobro je znati: O neonantologiji
00:00
RTS LAB (R)
00:30
Istorija Niša: Praistorija (R)
01:10
Srpska muzika kroz vekove: Dušan Radić – Enriko Josif (R)
01:21
Beogradsko blago: Zbirka minijaturnih knjiga u Narodnoj biblioteci Srbije (R)
01:30
Životna sredina i zdravlje: Reke kolektori otpadnih voda (R)
02:00
Eko-logika: Idemo na jug (R)
02:30
Nauka u pokretu: Endokrinolozi u službi rađanja (R)
03:00
Na skriveno te vodim mesto: Danica Maksimović (R)
03:30
Od pluga do digitalne farme: Prva zadruga (R)
04:00
Algoritam: Druga emisija (R)
04:30
Filozofija i... Erih From (R)
05:00
Kvadratura kruga: Hrana bogova (R)